Nezadovoljni poslom i životom u našoj zemlji, prijatelji Amar i Armin iz Tuzle, došli su na ideju da pokrenu biznis kojim će promijeniti svoj život na bolje.
“Na mom radnom mjestu je bila plata od nekih 500 maraka i nisam mogao planirati svoju budućnost, tako da smo ja i moj prijatelj Armin planirali nešto da otvorimo, da pokrenemo neki posao. Armin mi je prvi ponudio da krenemo zajedno u biznis. U međuvremenu, ja sam završavao Njemački jezik i planirao sa djevojkom da idem za Njemačku. Na kraju sam ipak prihvatio Arminovu ideju. Prvo smo planirali piliće, ali smo shvatili da to danas mnogi uzgajaju. Onda smo po internetu istraživali o uzgoju purana. Nismo pronašli nikoga u BiH da se time bavi. Tako smo detaljnije istražili tržište i krenuli u posao. Podigao sam kredit i odmah dao otkaz. Pronašli smo hranu i tuke, te započeli biznis”, kaže Amar Salković, piše Source.
Ovi 25-godišnji mladići kažu su prvi turnus prodali, ali da su imali više sreće nego pameti, s obzirom da su bez iskustva ušli u ovaj posao. Njihovi roditelji nisu odobravali poduhvat.
“Naravno da je bio veliki strah dati otkaz na sigurnom poslu i uzeti deset hiljda maraka kredita. Veliki strah sam osjećao. Međutim, danas je sve uredu. Firma iz Tuzle je uzela cijeli prvi turnus od 270 komada. Ljudi nažalost u BiH nisu svjesni ljekovitosti tog mesa, ali eto imali smo sreće i ta firm je kupila sve što smo proizveli”, navodi Salković.
Pureće meso po kilogramu košta oko 4 eura i veoma je zdravo. Purane tove hranom proivedenom na bh. poljima, ali i jabukama, paradajzom i slično.
“Oba smo iz Tuzle, iz grada. Arminov otac ima neku halu na selu nedaleko od Tuzle, kod Čelića, koju nam je ustupio za uzgoj. Krenuli smo sami, bez ikakvog znanja i bez ičije pomoći. Sve oko purana radimo sami. Nikada u životu ranije nisam uživo vidio ćurke, ali nisam htio sjediti i čekati. Eto, prodali smo prvu turu i krenuli smo s drugom. Sada smo uzeli 500 komada. Kupili smo i hladnjaču, hoćemo da osposobimo klaonicu, da zaokružimo posao i ne zavisimo ni od koga”, kaže Salković.
Mladi Tuzlaci navode da insistucije ne prepoznaju važnost uzgoja purećeg mesa i ono se još uvijek samo uvozi u našu zemlju.
“Mi smo i sad na početku, tako da ne možemo razmišljati o nekim velikim zaradama, ali strpljenje je potrebno i rad, jer ništa ne dolazi preko noći. Vidjećamo od drugog turnusa kako će da ide. Od ovog posla se nadamo da ćemo zaraditi. Ista firma koja je uzela prvu turu, obećala je da će uzeti i drugu, tako da ćemo tada govoriti o zaradi”, kaže na kraju Salković.
Cilj im je kažu da otvore svoju veliku mesnu industriju. Ako je suditi po prvim koracima i samoj ideji, ovi momci su na dobrom putu ka tome.