– Da su oni izabrali pojedince koji se bave pranjem novca ili firme i druge subjekte koji se time bave ili, ne daj Bože, finansiraju terorizam, ja bih to shvatio. Ali cijela država je na crnoj listi – piše Zahid Ćatić
Bio sam jako iznenađen kada sam saznao da je švedska Handelsbanken blokirala sve transakcije prema Bosni i Hercegovini, i obratno. Prvo za privatne osobe, a od 01. oktobra 2020. godine i za firme.
Hayat.ba je objavio apel organizacije ”Pomozi.ba” da je maloj djevojčici Nahli Šehić potrebno da skupi jos 15.000 KM da bi otišla na još jednu operaciju i prohodala. Odmah sam izašao na internet-banku i popunio podatke o broju konta ove organizacije koja svakodnevno pomaže ljudima u nevolji. Jedan skromni prilog od 200 eura htjedoh prebaciti direktno sa mog konta kod Handelsbanken.
Ali, ne lezi vraže. Kad sam došao do kraja i pritisnuo dugme Pošalji, pojavi se upozorenje da nije dozvoljeno nikome u BiH poslati novac sa pozivom na jedan zakon o kontroli pranja novca i zabrani finansiranja terorizma.
Mislio sam da je greška ili da je neko oteo moju lozinku za izlazak na internet banku. Odmah kontaktiram banku gdje mi službenica učtivo objasni da je to odluka banke. Upitah je li to odluka UN-a, Evropske unije ili švedske Vlade, ali dobih odgovor da je to sama banka odlučila. Pitam je dalje je li to moralno i pravedno prema apsolutnoj većini nevinih u BiH koji s tim nemaju veze i kako to da banka odluči da blokira cijelu državu? Ali odgovora nema. Ja dalje insistiram da će to biti velika kazna za sve firme koje iz Švedske izvoze za BiH kao i za bosanskohercegovačke firme koje izvoze za Švedsku, a da ne govorimo o dijaspori koja želi pomoći svojima u BiH koji su u teškoj situaciji, naročito zbog pandemije koja je uduplala broj nezaposlenih… Ali nema odgovora na sva ta pitanja. Zaprijetim da ću preći u drugu banku… ali nema reakcije.
Onda odlučim kontaktirati bh. Ambasadu u Švedskoj da vidim da li oni imaju ikakve informacije i kane li nešto poduzeti ili su već poduzeli pa sad čekam odgovor od naše ambasade.
Nadam se da je ovo usamljeni slučaj jedne banke i da se neće proširiti na ostale banke i ostale države, ali je za svaku osudu. Da su oni izabrali pojedince koji se bave pranjem novca ili firme i druge subjekte koji se time bave ili, ne daj Bože, finansiraju terorizam, ja bih to shvatio. Ali cijela država je na crnoj listi. Ne samo BiH, nego i Srbija i Crna Gora, dok ostale zemlje iz okruženja nisu. Tu mislim na Hrvatsku, Makedoniju, Kosovo i Albaniju.
Autor teksta je Zahid Ćatić, rođen u Rogatici. Magistrirao je na Ekonomskom fakultetu u Sarajevu 1979. godine. Radio je u “Bratstvo Novi Travik” (BNT), a u Švedsku, u kojoj danas živi, sa porodicom je otišao 1992. Uprkos nepoznavanju jezika, već 1995. je objavio set knjiga za poduzetnike napisan na laganom švedskom jeziku, što je nedostajalo švedskom tržištu. U svojoj struci, ekonomiji, radio je do penzije, ali i dalje je aktivan u svojoj firmi i u pomaganju drugim firmama da se snađu u “košmaru raznih propisa”. Zahid ima 50 klijenata, a preko 40 ih je porijeklom iz BiH.