– Razdvojenost od najmilijih, nedostatak porodičnih okupljanja, odlasci u pozorište, druženje s prijateljima… sve one sitnice koje čine naš život a koje očigledno nismo znali dovoljno da cenimo, kazala je Kisić-Tepavčević.
Često čujem komentare da smo dosadni jer stalno jedno te isto ponavljamo da se nose maske, peru ruke i drži fizička distanca, ali te mjere zaista spasavaju živote, kaže epidemiolog prof. dr Darija Kisić Tepavčević za Blic.
Šesnaesti mart i 16. septembar – šta se promijenilo po pitanju epidemiološke situacije, naše borbe protiv virusa korona, ali i načina na koji tu borbu vodimo?
– Za ovih šest meseci virus korona je mnogima od nas promenio pogled na život. Sve situacije, događaji i ponašanja koji su nam se pre podrazumevali sada su odjednom postali potencijalni faktori rizika za prenošenje infekcije. Savremeni čovek, očigledno, teško prihvata činjenicu da je u XXI veku moguće da jedna zarazna bolest može da zaustavi svet. A videli smo da može! Za ovih par meseci naša saznanja i teorije o ovom virusu su se dosta menjali, ali ono što je ostalo nepromenjeno jeste način na koji možemo da sprečimo da se zarazimo. Često čujem komentare da smo dosadni jer stalno jedno te isto ponavljamo da se nose maske, peru ruke i drži fizička distanca, ali te mere zaista spasavaju živote. Najbolji primer je Kina, čije stanovništvo je upravo svojom samodisciplinom u pridržavanju ovih mera uspelo da relativno brzo epidemiju stavi pod kontrolu. Jako ohrabruje činjenica da na području ove zemlje već više od četiri meseca nije bilo registrovanog smrtnog ishoda od Covida 19, kao i da skoro mesec dana nema zabeležene lokalne transmisije. Na taj način svi možemo pobediti ovaj virus, ali u toj borbi moramo biti odgovorni, disciplinovani i složni, izjavila je Kisić-Tepavčević.
Posljednjih pola godine može se reći da su se spojili u jedan beskrajni radni dan, konstantan pritisak na struku traje evo već šest mjeseci.
– Potpuno ste u pravu kada ste zaključili da svi ovi protekli meseci izgledaju kao jedan dugi radni dan. Meseci su prolazili, godišnja doba su se menjala, a naša razmišljanja i aktivnosti su bile usmerene isključivo ka jednom cilju – da stanemo na put virusu korona. Svaki izgubljen život kao posledica infekcije ovim virusom je veliki gubitak za sve nas. Veliki broj naših sugrađana je ostao bez svojih najmilijih. To je ono što nas sve pogađa i što ostavlja neizbrisiv trag. Zdravstveni radnici, svako u svojoj oblasti, trudili su se da najbolje što mogu rade svoj deo posla. Na žalost celog čovečanstva, ta borba još traje i još uvek joj se ne vidi kraj. To je nešto što unosi nemir i nesigurnost, ali moramo da budemo svesni da je ključ u našim rukama, u našoj samodisciplini i da u ovoj borbi na taj način možemo brzo i lako izaći kao pobednici, istakla je Kisić-Tepavčević.
Otkriva i šta joj je najteže palo u ovoj epidemiji?
– Razdvojenost od najmilijih, nedostatak porodičnih okupljanja, odlasci u pozorište, druženje s prijateljima… sve one sitnice koje čine naš život a koje očigledno nismo znali dovoljno da cenimo, dodala je Kisić-Tepavčević.
Koliko smo naučili o virusu korona, ulazimo li u jesen i zimu pripremljeni…?
– Naučili smo da u borbi s ovim nevidljivim neprijateljem moramo biti složni, odgovorni i disciplinovani. Ove reči sam već nekoliko puta ponovila, ali one jesu suština. Bez toga nikada ne možemo biti dovoljno pripremljeni i ravnopravan protivnik virusu korona. Zbog toga iznova i iznova želim da ponovim: nosite maske, perite ruke, držite fizičku distancu. I opominjite svoje najmilije ukoliko se desi da se ne pridržavaju ovih mera. To je najbolji način da im pokažete koliko brinete za njih i koliko ih volite, zaključila je Kisić-Tepavčević.