Tijana se plašila da ide noću sama. Kad god bi se okupljali, neko bi uvek dolazio po nju i uvek ju je neko pratio kući, ispričao je petnaestogodišnji Stefan L. iz Bajmoka, drug mučki ubijene Tijane Jurić
”Te večeri kada je ubijena možda je prvi put išla sama ulicom u to doba. Ja sam je i te noći pitao da pođe sa mnom da ispratimo drugaricu kući, pa da se zajedno vratimo na igralište. Međutim, ona nije htela. Rekla mi je da ćemo se naći tamo. I otišla… To je bio poslednji put da sam je video i poslednje što smo jedno drugom rekli“, sa dubokim bolom u očima, netipičnim za dete tog uzrasta, priča za „Alo!“ petnaestogodišnji Stefan L. iz Bajmoka, drug mučki ubijene Tijane Jurić (15) iz Subotice.
”Otkad je nestala, bez prestanka vraćam film u svojoj glavi i pitam se šta bi se desilo da sam krenuo sa njom”, dodaje tiho Stefan, koji je, kako su nam njegovi prijatelji ispričali, danima zurio u prazno u šoku zbog saznanja da je Tijana nestala.
”Znam da je sudbina tako htela i da se Tijana našla na pogrešnom mestu u pogrešno vreme, ali ne mogu da prestanem da razmišljam o tome”, dodaje Stefan, kome je Tijana, osim što mu je bila dobra prijateljica, bila i dalja rođaka.
Tijana, inače rodom iz Subotice, svaki drugi vikend i svaki raspust je provodila u Bajmoku, gdje žive njeni baba i deda i gdje je imala brojne drugare. Djeca iz Bajmoka i Tijana bili su složni i vezani jedni za druge, pa su se tako mali Bajmočani organizovali i došli na proslavu Tijanine mature u Suboticu, a i ona je bila kod njih kada su im uručivane diplome po završetku osnovne škole. Zajedno su, sa jednom od nastavnica, bili i na moru u Buljaricama.
”Nema ko je nije voleo. Ona je uvek bila vedra i nasmejana. Nikada nikoga nije uvredila ili rekla nešto loše o nekome. Nikada nije čak ni opsovala. Bile smo veoma bliske. Mnogo sam je volela… Znala sam sve njene tajne i ona moje”, kaže za „Alo!“ Milica L. (15), koja je sa bila sa Tijanom tog 25. jula na fudbalskom turniru u Sportskom centru „Rata“. To isto kaže i njena vršnjakinja Maja I.
”Tiku sam upoznala dok smo još bile male. Moja tetka i njoj dođe neka rođaka, pa smo tako počele da se družimo. Kao mala, ređe je dolazila, ali prethodnih nekoliko godina smo se stalno viđale i postale smo veoma dobre drugarice”, priča za „Alo!“ Maja I. (15).
”Nikada u životu se nismo posvađale. Ona nije bila takav tip. Volela je da se šali, ali nikada na tuđ račun. Neprestano smo bile u kontaktu. Kada nije bila u Bajmoku, po ceo dan smo se dopisivale preko „Skajpa“. Neki put smo i u školi, kada nam je dosadno, slale jedna drugoj SMS-ove. Sve to će mi strašno nedostajati”, dodaje Maja, koja kaže da otkada je Tijana nestala praktično nije spavala ni deset sati.
”Kada je nestala, danima i noćima smo je tražili. Delili smo flajere sa njenom slikom i lepili plakate. Išli smo svuda, sve do granice… I sada, kada je nađena i sahranjena, ne mogu da spavam. Budim se na svaki šum… Čim nešto šušne, probudim se, skočim iz kreveta i pitam šta se dešava”, dodaje ona.
Inače, mala Maja je te užasne večeri kada se zločin dogodio prošla istim putem kojim je prošla i Tijana, samo nepun sat ranije.
” Kad je videla da sam pošla, Tijana me je pitala: „Gde ćeš?“. Ja sam rekla: „Hladno mi je. Idem kući. Čujemo se“. To su bile poslednje reči koje sam joj uputila. Sela sam na bicikl i projurila putem na kojem će ona sat kasnije biti ubijena… Da je onaj monstrum tuda prošao ranije, žrtva bih bila ja”, stresavši se od jeze dodaje mala Maja.
Verovali smo da će je otmičar pustiti!
Tijanin drug Stefan sa bolnom preciznošću sjeća se svakog detalja večeri kada je Tijana nestala.
”Krenuo sam da ispratim drugaricu, a Tijana je rekla da želi s nama. Negde u blizini restorana „Polet“, nedaleko od njene kuće, rekla je da želi da se vrati na turnir i otišla. Posle nekoliko minuta, zvao me je naš drug Luka i pitao me gde je ona.
Rekao sam mu da treba da se pojavi svaki minut i da ću i ja uskoro biti tu. Luka je rešio da nam krene u susret. Na mestu zločina, pored voćnjaka, video je njenu patiku. I nokat. Ušao je u voćnjak i dozivao je. Nije mogao da je nađe. Potrčao je ka meni… Zajedno smo izbezumljeni otrčali do terena. Usput smo sreli poznanika, on nam je rekao da proverimo da nije kod kuće. Nije bila. Zvali smo telefonom sve redom, ali je niko nije video. Tog jutra smo u njenoj kući bili do pola osam.
Nismo spavali ni narednih nekoliko dana. Međutim, iako su dani prolazili, nadali smo da ćemo je naći, da će se onaj ko ju je oteo uplašiti zbog medijske pažnje i pustiti je na slobodu”, priča on.
Marica L., majka Luke, koji je Tijani to veče kada je ubijena dao duksericu da mu pričuva dok igra fudbal, kaže da je dječak pod velikim stresom i da ga je užasno pogodilo saznanje da je njegova drugarica, koju je mnogo volio, zadavljena upravo njegovom duksericom.
”Oseća veliku grižu savesti zbog toga, iako naravno nema nikakve veze s tim. Ali je to valjda nešto iracionalno i on ne može da se izbori s tim… Danima nije pričao, jeo, spavao… Prvi put je plakao na sahrani, ali kada je počeo da plače, nije mogao da se zaustavi… Sva deca u selu imaće ožiljke za ceo život! Ono što su oni proživeli nije humano!”, dodaje Marica.
Kako „Alo!“ saznaje, za djecu iz Bajmojka u četvrtak je organizovano psihološko savjetovalište. To je urađeno kako bi im se pomoglo da podnesu bol i šok koji su pretrpeli.
Muzika joj je bila sve!
Tijanini drugari sigurno su da bi Tijana, da nije došlo do ove tragedije, bila popularna i poznata muzičarka.
” Volela je da peva duhovnu muziku, ali i domaće i strane hitove. Volela je Cecu, ali i pesmu „A gde je Nataša?“. Na moru je najviše pevala „Noć do podne“ Saše Kovačevića. Volela je da dok smo na plaži iz rečenice koju neko izgovori izvuče neku reč i pronađe pesmu sa tom rečju. Na muzičkoj je upisala dva smera – etnomuzikologiju i violončelo. Bila je vukovac i volela je da uči. Dečaci je nisu interesovali, govorila je da je još rano za to. Tika je bila predodređena da uspe u životu!” smatra Tijanina drugarica Maja.