Ništa novo pod suncem – lider SRS, ratni zločinac Vojislav Šešelj, ponovo je bio akter incidenta u kom su deblji kraj, po pravilu, izvukli njegovi politički neistomišljenici.
No, svako ko je pomislio da je nasilje koje Šešelj emituje nasumično i impulsivno grdno se vara: da bi izazvao incident, Šešelju su potrebna tri ključna faktora, piše Blic.rs.
Deblji kraj ovoga puta izvukli su aktivista Fonda za humanitarno pravo, i njihova bivša direktorka Nataša Kandić, i to na marginama promocije knjige kojom se negira zločin u Srebrenici, održanoj u opštini Stari grad.
Bila je to idealna prilika za promociju Šešeljeve ideologije i političke doktrine, i pritom se ne misli na negiranje najvećeg ratnog zločina u Evropi nakon Drugog svjetskog rata. Ne, misli se na nasilje – to je jedini pravi Šešeljev brend.
A da bi nasilni akt bio brendiran, da bi ga nazvali “tipično šešeljevskim”, on, rekli smo, ne smije nastati spontano.
Faktor 1: Spektakl
Prvo, u blizini bi trebalo da se nađe bar jedna TV kamera. U eri digitalnih tehnologija, dosta je i telefon sa opcijom za snimanje i pristupom društvenim mrežama. Uprkos militantnoj auri koja ga okružuje, Šešelj je u karijeri ponajviše pucao iz katodnih cijevi. Zato je čupao mikrofone u bar dva saziva Narodne skupštine; zato je psovao i vrijeđao sudije i tužioce u direktnim prenosima iz Haga; zato je palio zastave EU i Hrvatske na skupovima; zato toliko sladostrasno uživa dok – pred kamerama, uvijek pred kamerama – pruža podršku seksualnom predatoru iz Brusa. Šešelj je oličenje društva spektakla.
Faktor 2: Kukavičluk
Ali, da uprlja ruke sam – to ne voli. Advokatu Nikoli Baroviću je u TV duelu 1997. godine uputio morbidne uvrede i prijetio mu u programu uživo, ali kada je došlo vrijeme da prijetnju realizuje, za taj zadatak angažovao je pripadnike svog obezbjeđenja.
– To će biti dosta – rekao je kada je procijenio da je čovjek koji je u tom trenutku već krvav ležao na podu primio dovoljnu količinu udaraca. Isto se desilo i nedavno, kada je na aktiviste “Dveri” ispred skupštine naletio automobilom. Nakon što su odbili da se sklone, na njih je poslao vozača sa bejzbol palicom, koji je udarcima i oborio jednog. On sam je sa strane samo huškao. Onako, šešeljevski.
Faktor 3: Žrtva
Na kraju, za tipično šešeljevsko nasilje potrebna je idealna žrtva. Sa izuzetkom advokata Barovića, mahom su u pitanju žene, zastave i mikrofoni. Mete su mu zato bile: Latinka Perović, kojoj je pred sudnicom višeg suda rekao da je “baba” i pitao “zar nije odapela”; Marija Lukić iz Brusa, kojoj je poručio da je Jutka čovek opijen “testesteronom”; Aleksandra Jerkov, kojoj je usred skupštinskog zasijedanja uputio niz lascivno-šovinističkih komenatara; Staša Zajović iz “Žena u crnom” koju je počastio sličnim repertoarom; Nataša Kandić, koju je izbacio iz Opštine; zastava Hrvatske, koju je zapalio ispred Specijalnog suda; zastava EU koju je zapalio ispred Višeg suda; dva mikrofona koja je polomio u zgradi gradske skupštine.
Još je samo jedna stvar ista za sve Šešeljeve nasilne ispade: nikada za njih ne bude kažnjen. To, međutim, govori više o nama.