Ovaj taksista kaže kako su Sarajlije virlo disciplinovani, barem ako je suditi prema njegovom iskustvu, jer još mu se nije desilo da vozi putnika bez maske.
Zamislite situaciju, nalazite se sami sa jednom ili više osoba u skučenom prostoru. Tek nekoliko kvadratnih metara. Ne znate da li su te osobe zaražene koronavirusom i da li će i vama prenijeti zarazu. Međutim, nemate izbora. Vi ste taksi vozač i od prevoza putnika zavisi vaša i egzistencija vaše porodice. Možete odbiti da vozite “sumnjive” putnike, odnosno one koji bi možda mogli biti zaraženi. Ali kako onda osigurati “hljeb na stolu”.
Ovo je dilema sa kojom se svaki dan susreću taksisti ne samo u Sarajevu ili BiH, nego u cijelom svijetu. Jedan sarajevski taksista, Mensur Čutura, je za Oslobođenje ispričao svoje doživljaje, dileme, sumnje… Jedino u šta je siguran je da bi samo u krajnje ekstremnim uslovima odlučio da ne vozi mušteriju.
– Nije me strah. Šta će bit’, biće. Mogu se ja zaraziti i na drugom mjestu, a ne samo u taksiju. Bez obzira, čuv’o se ja ne čuv’o, biće šta će biti. Čuvam se koliko mogu i to je to, govori nem Mensur odgovarajući na pitanje boji li se da bi se mogao zaraziti koronavirusom na svom radnom mjestu.
“Đavo nam nije dao mira”, pa smo ga pokušali isprovocirati pitanjem šta ako bi mu u vozilo ušao putnik za kojeg bi mogao posumnjati da je zaražen koronavirusom, piše Oslobođenje.
– Naravno da bih tražio da stavi masku, malo ga izolovao na zadnje sjedište. Nisam ni siguran da li je neko zdrav ili bolestan. Nemam ja instrumenata da odredim da li neko ima koronu pa da mu kažem da izađe iz auta. Mogu samo pretpostaviti. A kad su pretpostavke u pitanju, mogu mu reći samo sjedi nazad, stavi masku i otvori prozor da se to luftira i šta Bog da. Naravno, poslije toga naprskaću dobro. Mi svi imamo dezinfekciona sredstva. Naprsko bih dobro, sačeko da to malo izađe ili ubije i to je to, reče nam Mensur.
Kaže kako su Sarajlije virlo disciplinovani, barem ako je suditi prema njegovom iskustvu, jer još mu se nije desilo da vozi putnika bez maske.
– Mušterije su prilično, što se tiče korone, regularni. Koriste maske i stavljaju ih čim ulaze u auto. Možda je neko i imao prilike, ali ja nisam, da neko nema maske ili da neće da je stavi, kaže nam ovaj taksista.
Jedinu dilemu oko toga da li će preuzeti vožnju ili ne imao je kada smo ga pitali šta bi uradio ako putnik svjesno neće da stavi masku na lice.
– Ne znam šta bih rek’o. Nisam bio u takvoj situaciji. Vjerovatno bih ga pustio, ali i to zavisi ko je u pitanju, odnosno da li je nekom stvarno hitno potreban prevoz, ili je neko kome je više iz razonode potreban taksi. Ako je neko baš hitan slučaj, staviću ja masku i idemo. Šta sad?, kazuje nam Mensur Čutura.
Za ovih pola godine, od kada se govori o koronavirusu, nije da nije bilo “škakljivih” situacija.
– Na početku, čak i prije nego što su se počele nositi maske, kad je tek počela priča o koroni, jedan mi je ušao od hotela Bristol do hotela Evropa nije prestao kašljati. Mislim da tada još nije počela pravo korona, pa sam mislio da je neka prehlada. Šta ću? Sad, od kada je počela korona, nisam imao prilike da neko kašljuca, da izgleda da je bolestan, da ima problem, govori nam taksista sa štanda kod KCUS-a.