Kampanja kandidata za predsjednika SAD traje do “minut do 12”, prioriteti su se promjenili – sve oči su uprte u 11 država koje će odlučiti, Hilari ili Tramp.
Pobjedu u trci za prvog čovjeka jedne od svjetskih sila odnijet će kandidat koji sakupi 270 elektorskih glasova, a podjela među “saveznicama” nije jednaka.
Drugi razlog za postojanje država kojima se pruža više pažnje u finišu kampanje i daje veća važnost je historija, tj. odnos dve dominantne političke grupacije u svakoj državi posebno, kroz godine i godine političke igraonice u vladajućem sistemu Sjeverne Amerike.
Prognozirani rezultati, “sigurne države”:
Tramp: Alabama (9), Aljaska (3), Arizona (11), Arkanzas (6), Džordžija (16), Ajdaho (4), Indijana (11), Kanzas (6), Kentaki (8), Luizijana (8), Misisipi (6), Misuri (10), Montana (3), Nebraska (5), Severna Dakota (3), Oklahoma (7), Južna Karolina (9), Južna Dakota (3), Tenesi (11), Teksas (38), Juta (6), Zapadna Virdžinija (5), Vajoming (3).
Klinton: Kalifornija (55), Konektikat (7), Delaver (3), DC (3), Havaji (4), Ilinois (20), Mejn (4), Merilend (10), Masečusets (11), Minesota (10), Nju Džersi (14), Nju Meksiko (5), Njujork (29), Oregon (7), Roud Ajland (4), Vermont (3), Vašington (12).
Za razliku od prošlih izbora, ovogodišnji su bogatiji za “podjeljene države”, samim tim će krajnji ishod biti neizvjesniji, a ponovo će glavnu ulogu igrati Florida, tradicionalni “bacač pasulja” među američkim državama.
Kolorado – U borbu za devet elektorskih glasova Hilari Klinton ulazi kao favorit, pošto je u pet anketa stekla prednost (43,8% – 39,8%).
Njena podrška je konstantno rasla, od startna tri procenta razlike, do šest u trećem izjašnjavanju. U finišu kampanje je došlo do znatnog ukrupnjavanja glasova, Klintonova je sa 43 skočila na 48 odsto, dok je Trampova opcija bliža za 43 odsto stanovnika Kolorada.
Posljednji Rrpublikanac koji je “osvojio” državu koja na mapi liči na pravougaonik je Džordž Buš mlađi. Pre 12 godina pobjedio je Džona Kerija, ali je tas na drugu stranu četiri godine kasnije vratio Barak Obama.
Florida – Kada budemo dobili rezultate izbora u ovoj državi, moći ćemo pouzdano da tvrdimo da znamo novog predsjednika SAD. Od osam elektora na kraju II svjetskog rata, Florida je stigla do 29, što je čini ultimativnom državom odluke.
Prosjek iz pet istraživanja je zapanjujući 45,6 prema 45,6. Tramp je startovao sa četiri odsto više, podrška kandidatkinji demokrata je počela da raste i zaustavila se na 0:0.
Sa Floridom se nikad ne zna, pogotovo kada je situacija ovakva. Čekaće se glasovi 29 elektora, a onda će stvari biti mnogo jasnije.
Ajova – Šest elektora nije za bacanje, a ova država nije izgubila značaj ni kada joj je 2010. godine oduzet jedan glas. Rezultati prethodnih izbora su “šetajući”, Obama je dominirao, a Buš je dobio svega 0,6 odsto viška.
Demokrate su do sada bile u prednosti, ali je sada stvar znatno drugačija.
Ekscentrični milijarder je odneo “ubjedljivu pobjedu” sa 45:32, međutim, ova istraživanja ne bi trebalo preozbiljno shvatiti, s obzirom na to da je u razmaku od jednog dana Klintonova od 44 stigla do 39 odsto, a Tramp “skočio” za tri (43 na 46).
Mičigen – Država koja iz godine u godinu dobija sve manje značaja, rast stanovništva je mizeran, tako da je Mičigen sada stigao do brojke od 16 elektora.
Predominantno republikansko uporište je poslije Velike depresije “okrenulo ploču”, za Baraka Obamu je u duelu sa Mitom Romnijem glasalo 54 odsto građana, a čini se da je i Klintonova na dobrom putu da osigura trijumf.
Tramp nije bio ni blizu u istraživanjima, u konačnom odnosu snaga je zaostajao 6,2 odsto, tako da treba očekivati da bivša državna sekretarka bez većih problema “osvoji” Mičigen.
Nevada – Država sa najvećim rastom populacije u posljednjoj deceniji. Zbog toga je “nagrađena” jednim elektorom. Sve to nije išlo naruku republikancima, demokratsko jezgro se povećalo, što je kulminiralo izborom Baraka Obame.
Klintonova je od sigurnih sedam odsto prednosti došla na šest manjka, Trampova podrška je u velikom usponu, iako u dosadašnjem “sabiranju” zaostaje, postoji velika šansa da se Nevada vrati na crvenu stranu.
Nju Hempšir – Potpuno obrnuta situacija u odnosu na Nevadu, s tim što Tramp nije izgubio toliki procenat, jer ga nije ni imao.
Pobjeda od “pola koša” i dva nerješena ishoda su bačeni u vodu posljednjim anketama u kojima je Hilari dobila čak 51 odsto.
Jedna od originalnih 13 kolonija nije baš precizan reper za određivanje konačnog pobjednika, što se vidjelo 2004. i 1976. godine.
Po jedan promašaj procjene kod pobjeda po jednog demokrate i republikanca ovu državu stavlja u red ključnih, s pretežno većim potencijalom demokratske podrške.
Sjeverna Karolina – Obama je ovdje pobjedio Mekejna za svega 14.000 glasova, od ukupno 4,3 miliona birača.
Sljedeće godine je Romni porazio Obamu za dva procenta, tako da se republikanski uticaj ovde znatno osjeća, sve od 1964. godine i “južnjačke strategije”, pokrenute zakonima o ljudskim pravima.
Ankete za ovogodišnje izbore navode na zaokret i na povratak demokrata na tron države koja ima značajnih 15 elektorskih glasova, ali Hilari ima svega 0,2 odsto prednosti, što republikanski duh može lako da anulira.
Ohajo – Hilari je morala da “angažuje” Lebrona Džejmsa i Džej Ar Smita kako bi animirala državu koja trenutno ima NBA šampiona.
Čak 18 elektorskih glasova je u igri, Ohajo favoriti “lako” osvoje, u posljednjih pet navrata čak četiri puta sa 50 ili više odsto podrške.
Tramp za sada ima procenat viška, ali su ankete bile toliko izjednačene da ni ne čudi što se bivša državna sekretarka veoma aktivno uključila u borbu za Ohajo.
Pensilvanija – Država u kojoj je potpisan američki Ustav je početkom 20. stoljeća imala je čak 38 elektora, za osam decenija je izgubila 18.
Demokrate dominiraju od 1992. godine, čak i 2000. i 2004. kada su Republikanci dominirali, a po svemu sudeći to će biti slučaj i u ovom izbornom procesu.
U čak četiri od pet anketa Hilari je dobila 48 odsto, dok je Trampov najbolji rezultat bio za četiri manji.
Virdžinija – Zavičaj četvorice od prvih pet američkih predsjednika je svojevremeno imalo skoro 16 odsto elektorskih glasova, ali je taj broj s vremenom opao na sadašnjih 13.
Dvajt Ajzenhauer je stekao ključnu pomoć baš u Virdžiniji, kada je demokratski senator Heri Bird uskratio podršku kandidatu svoje stranke, tako da su republikanci “preuzeli”.
Skoro dominantan položaj “crvenih” promjenio se pre osam godina, kada je Barak Obama prebacio 50 odsto glasova i utabao put za svoju bivšu saradnicu (46 prema 41., odsto).
Viskonsin – Dominantno republikanska država je promjenila stav poslije Velike depresije i II svetskog rata.
U kampanji je nastavljen niz favorizovanja demokratskog kandidata, preko šest odsto podrške ide na konto Klintonove, a Tramp ima male šanse da se izbori za svih deset elektora.