Otkako je Hrvatska članica Evropske unije, bosanskohercegovački Hrvati dobivaju mogućnost pristupa tržištu rada u nekim evropskim zemljama. Kakvo je njihovo raspoloženje, šta planiraju i šta im ova povlastica znači?
Pred prodavnicom simobličnog naziva Rubikon u Par Selu kod Tuzle, vlasnica Ljubica Mandušić tvrdi da više nema ko da ode u zemlje Europske unije.
„Mnogi su već otišli, a što se mene tiče i ja bih otišla, čak bih i djecu poslala. Muž nije takvog mišljenja, on još uvijek misli da ovdje ima života.“
Preduzetnik Davor Divković posredovao je u dolasku nekih firmi iz Evropske unije u Tuzlu i pomogao otvoriti desetine radnih mjesta. Situiran je i ne razmišlja o odlasku, ali slaže se sa susjetkinjom Ljubicom. „Mnogi su već poduzeli određene korake, a nakon novih mogućnosti za lakši odlazak – otići će još Hrvata iz BiH.“
“Patriotizma nestane kad nestane posla i novca”
Jedna od njih je Nataša Tadić. Prije pet godina je završila fakultet, govori engleski i njemački jezik, u Par Selu i Tuzli nema posla. Svjesna je povlastica koje kao Hrvatica iz Bosne i Hercegovine dobija ulaskom Hrvatske u EU.
„Aplicirala sam za sektor komunikacija u Briselu. Proces je dugotrajan i komplikovan, testovi su jako teški i rigorozni, teško je položiti. Nažalost, pala sam, iz Brisela su me obavijestili nedavno e-mailom.“
Do sada nije razmišljala o napuštanju Bosne i Hercegovine. Međutim, „patriotizma nestane kada nema novca i posla“. I dalje prati konkurse i čeka priliku da posao nađe u nekoj od zemalja Evropske unije.
“Radila bih bilo koji pristojan posao”
Studentica Sandra Lemešić povremeno radi u poznatom tuzlanskom kafiću. Zna da je pristup najinteresantnijem, njemačkom tržištu rada ograničen. Posao će tražiti van Tuzle „za sada u Hrvatskoj“. Kvalifikacije koje ima su fakultet koji završava uskoro i poznavanje engleskog jezika.
„Ne bih radila svašta, ali ukoliko bi bio pristojan posao, zašto ne bih radila i nešto novo? Ovdje svjedno posao nikada neću dobiti.”
Dejan Keroškić i Anel Pavić uskoro završavaju elektrotehniku i namjeravaju posao tražiti u BiH.
„U slučaju da situacija ne bude onakva kakvu priželjkujem da ne nađem posao u BiH, onda bih se možda odlučio za neku zemlju EU. Vjerujem da će moj fakultet biti priznat i da bi mi u tom slučaju bilo lakše proinaći adekvatan posao“, kaže Dejan.
Anel želi završiti fakultet u BiH, ali nema nikakvih planova za posao.“Nakon završetka fakulteta i opcija koje budem imao, razmislit ću da li otići ili ostati.”
Kvalifikacija je problem
„Hrvatima u BiH ne znači puno ulazak Hrvatske i otvaranje evropskog tržišta rada, većina ih i nema kvalifikacije za to tržište”, mišljenja je novinar Mato Đaković. „ Hrvati u BiH se trebaju okrenuti uređenju ove države i nju gurati u EU i tek tada ćemo pokupiti plodove Unije. Istini za volju, ja nisam baš pravi eurosketpik, ali ne vjerujem previše u EU“, kaže Đaković.
(Deutsche Welle)