Ovo je priča koja već duže vrijeme kruži internetom, ne znamo da li je istinita, ali poučna sigurno jeste. Ukoliko već niste, toplo preporučujemo da je pročitate.
Moram da podijelim sa vama šta mi se desilo juče.
” Završio sam posao i odem na autobusku stanicu da čekam autobus, odem do trafike da kupim novine i jaffa keks. Sjednem na klupu i spustim pored, novine i jaffu. U jednom trenutku dođe neki penzioner i samo sjedne pored mene, a da nije ni pitao da li je slobodno.
Malo prohladno, ja se zagledao u prolaznike i nisam obraćao pažnju na njega. U jednom trenutku čujem neki zvuk, okrenem se i pogledam kad ono penzioner otvara jaffu. Ja ga pogledam sa zaprepašćenjem, ali on samo nastavi da otvara i krene da jede, jedan po jedan keks.
Vidim ja, nema namjeru da stane pa zgrabim i ja jedan, pa on jedan, pa ja, i na kraju ostane samo jedan keks. E njega sam mu oteo – kad si mi već pojeo više od pola kutije nećeš i ovaj posljednji.
On nije ništa rekao na to, već samo ustao, bacio kutiju u kantu i otišao bez pozdrava, kao što je i došao. Bio sam zaprepašćen svim ovim. U tom momentu dođe autobus, ustanem, podignem novine s klupe, kad ono moja jaffa ispod novina…”
Napomena: Ne znamo da li je priča istinita, ali smo sigurni da je poučna…