Ako je kvalitetan i redovno održavan, klima-uređaj spašava od nepodnošljivih vrućina, pročišćava vazduh, smanjuje vlažnost i uklanja neugodne mirise. Ali ima i opasnosti, koje najčešće proizilaze iz neracionalnog podešavanja temperature i nepravilnog održavanja.
Razlika između unutrašnje i spoljne temperature ne bi smjela biti viša od pet stepeni Celzijusovih, a klima-uređaj trebalo bi čistiti i dezinfikovati barem dva puta godišnje.
Neočišćen klima-uređaj podstiče napad astme
U neodržavanim klima-uređajima mogu se nakupljati gljivice, prašina, životinjske i biljne prljavštine (dlake, grinje) kao i različiti hemijski spojevi, a sve to može štetiti osobama koje pate od alergija i podstaći napade astme.
Djecu držite dalje
Posebno je važno pripaziti na temperaturu klima-uređaja u prostorijama u kojima najčešće borave djeca. Ako prejako puše ili je prehladno, djeca mogu “zaraditi” upalu uha.
Bole zglobovi, curi nos, srce brže lupa
Razlike u temperaturi više od osam stepeni opterećuju krvotok. Srce brže pumpa jer se kapilari ne mogu tako brzo širiti i skupljati. Zbog toga se može pogoršati stanje srčanih bolesnika, ali čak i mladi, zdravi ljudi mogu osjetiti bol u grudima. Ali, najčešće reakcije na neprirodnu hladnoću klimatizovanih prostorija su curenje nosa, šmrkanje, kašalj. Ako vas pak muče hronični bolovi u kostima i zglobovima, boravak u klimatizovanim prostorima može pogoršati tegobe.
Suh vazduh iz klima-uređaja šteti koži i isušuje je. Zbog suhog klimatizovanog vazduha koža gubi vlagu, a to pogoršava stanje oboljelih od ekcema i drugih kožnih bolesti.
Oprezno s klimom u automobilu
Temperaturu u automobilu treba snižavati postepeno, naročito ako je dugo bio izložen suncu. Prije kretanja prozračite ga otvaranjem vrata, a posljednjih 15-tak minuta vožnje isključite klima-uređaj kako biste se nakon izlaska iz vozila lakše prilagodili spoljnoj temperaturi.
Izvor: LPM