U sarajevskim aščinicama jedu se tradicionalna bosanska jela, poznatija kao “sitna jela na kašiku”.
Neizostavne su punjene paprike, šiš ćevap, sitni ćevap, hadžijski ćevap, sarme, japrak, sogan-dolma, pače, tripice ili škembići, čorbe, teletina i janjetina na razne načine i klepe, a sve se zasladi kadaifom ili hurmašicom.
Jedna od poznatijih sarajevskih aščinica “Stari grad” postoji oko 20 godina.
– Ovo je mali porodični posao, a sve je krenulo od majke Senije koja nas je naučila kuhati – rekao je u razgovoru za Fenu vlasnik aščinice “Stari grad” Mujo Vrabac.
Kaže da u ovu aščinicu svaki dan dolaze isti ljudi “da pojedu nešto na kašiku, pa svak’ svojim poslom”.
– Dolaze nam i stranci i uglavnom naručuju sarajevski sahan. To je “aščinica u malom”, razno povrće punjeno faširanim mesom, rižom i začinima. Dosta njih žele i da probaju pače, kažu da su čuli negdje da je ukusno, ali kad im kažem da je to meso od obraza i nogica, odmah odustanu – objasnio je Vrabac.
Kaže da su penzioneri najbolje mušterije.
– Iako je besparica, ali kad penzije dođu, svi jedu. Tužno je, ali oko 50 posto ljudi koji su se hranili kod mene, sada se hrane kod Zilhe Šete (tete Zilhe) u javnoj kuhinji – naglasio je Vrabac.
Kazao je također da se dosta poznatih ličnosti hrani u njegovoj aščinici.
– Nedavno mi je dolazio Zdravko Čolić, odnio je pet porcija pačeta u Beograd. Svrati svaki put kad je u Sarajevu – objasnio je.
Kuharica Suada Vrabac kaže da kuha od 14. godine te da svako jelo sprema po originalnim receptima koje je naučila od svoje svekrve Senije.
– Za ukusno jelo potrebna su dva sastojka, praksa i ljubav. Ali ako ćemo malo detaljnije, potrebno je dobro meso i tačan omjer začina – kazala je kuharica Suada.
Jela u aščinicama se kuhaju ujutro, a aščinica ostaje otvorena sve dok ima mušterija.
U Sarajevu su se aščinice počele otvarati krajem 15. i početkom 16. stoljeća, a smještene su uglavnom u starom dijelu bosanskohercegovačkih gradova. Veliki broj aščinica u Sarajevu danas je zatvoren.
(Fena)