Na pitanje od čega zavisi razornost, kaže da je za to presudno koliko je energije uspjelo da se sakupi u prostoru.
“Nekoliko elemenata utiče na to da pri istoj magnitudi zemljotresi imaju različite posljedice. Jedan je gradnja, drugi je vrijeme kad se dogodio i treći partametar je dubina na kojoj se dogodio zemljotres”, objasnila je seizmološkinja Slavica Radovanović.
Kako je navela, zemljotres koji je pogodio Tursku i Siriji imao je visoku magnitudu i dogodio se u prostoru u kome je veliki broj objekata koji su zidani van standarda.
“Sagrađeni su prije nego što su donijeti inovirani standardi u Turskoj, sagrađeni su na tlu koje nije pogodno za gradnju, dogodio se u vrijeme kada je veliki broj ljudi bio u kućama“, pojašnjava Radovanović.
Na pitanje od čega zavisi razornost, kaže da je za to presudno koliko je energije uspjelo da se sakupi u prostoru.
„Zavisi i od dužine rasjeda koji je aktiviran. Zamislite da imate prostor dužine 100 kilometara i da se dva bloka dodiruju, da su veliki pritisci i u jednom trentuku ta dva bloka kliznu. Kada jedan veliki prostor učestvuje u akumulaciji seizmičke energije, kada je veliki pritisak, onda se dogodi veliki zemljotres“, rekla je.
Napominje da nije uobičajeno da se dogode dva potresa skoro iste, velike magnitude, ali dodaje da za Tursku možemo da kažemo da jeste.
„Zemljotres kod Izmita 1999. godine, poslije mjesec, dva dogodio se još jedan slične jačine na rastojanju od 100 kilometara što liči na današnju situaciju. Jer sva energija nije mogla da bude istrošena prvim zemljotresom. Dogodio se prvi zemljotres, promjena napona koja je nastala usljed pražnjenja je dovela do dotoka dodatne energije na onaj sljedeći“, objasnila je.
Napominje da je Srbija i ovaj region na istoj tektonskoj ploči, ali Turska ima jedan mega blok – anadolijski. Međutim, kako kaže, mi smo na periferiji događanja.
Slavica Radovanović kaže da u Srbiji postoje savremeni propisi, koji su 2019. usaglašeni s evropskim i koje treba unaprijediti u smislu osobenosti našeg tla.
„Mi smo uradili seizmološke karte na osnovu kojih treba da se projektuje, država treba da kontroliše da li su poštovani svi principi tokom projektovanja, država treba da ima stručne ljude. Mislim da seizmološki dio nije dovoljno kontrolisan“, kaže ona.
„Iako smo smješteni na mjestu gdje osjećamo uticaj zapada, jer se Italija rotira ka prostoru Balkana i pritiska, iako se anadolijski blok rotira ka zapadu i pritiska Grčku i ti pritisci se preko Bugarske i Grčke prenose kod nas, ali mi smo daleko od tih granica. Dogodi se na tom putu puno zemljotresa, do nas doseže mali dotok seizmičke energije“, kaže seizmološkinja.
Podsjeća da je Turska velika država, koja ima jednu od najmodernijih seizmoloških mreža.
„Oni su od 1999. mnogo uložili u istraživanja, mnogo instrumenata po Turskoj, mnogo radova turski stručnjaci objavljuju vezanih za seizmologiju. Oni mogu da registruju i najslabije zemljotrese, pa ih zato registruju 20.000. Prognoza zemljotresa nije u smislu kada će biti, prognoza je urađena i Turska ima savremene karte. Sve je uradila da spremi podloge. Na kartama je definisano da je to zona gdje se mogu dogoditi jaki zemljotresi. To su procesi koji zavise od mnogo faktora. Faktore ne možemo da anticipiramo da bismo mogli da kažemo tad i tad“, dodaje.